Moram nešto podeliti sa vama, ovaj vikend mi je bio jedan od njlepših do sada. Subotu i nedelju sam proveo u ledenoj hali Pionir u Beogradu.

Neko bi mi na ovo rekao „brrrrr zima bre Woo na tom ledu“, ali naprotiv meni je bilo toplo oko srca dugo se nisam ovako osećao mogu slobodno reći emotivno predivno!

Gledajući 350 malih hrabrih hokejaša iz raznih zemalja kako sa osmehom pristižu u ledenu halu i donose sa sobom veliku količinu pozitivne energije koja bukvalno može pauzirati sve probleme na ovoj planeti, moje probleme su i te kako izbirsali  istog momenta iz moje glave, i nabacili mi osmeh na lice.

Hokej u Srbiji se bori da ostane na nogama.

Na žalost postoje samo dve ledene dvorane u celoj našoj predivoj državi. Ova sportska manifestacija je pokazala da postoji jedan plamičak koji gori i obasjava sve oko sebe i ukazuje da hokej neće posustati jer ima baš ovu decu koja vole ovaj divni magični sport na ledu.

Toliko sreće sam video u njihovim malim očima za ta dva dana turnira da ne znam kako bi to mogao izmeriti ili opisati.

Neko bi pomislio, deca su pristigla iz raznih delova Evrope, i da će  baš zbog toga biti problema u komunikaciji.

Dečiji jezik je savršeniji od našeg.

Razumeli su svaku reč koju su uputili jedni drugima. Za razliku od nas deca govore nekim svojim univerzalnim jezikom koji mi odrasli ne razumemo, kod njih ne postoje prepreke, barijere, boja kože, jezik…

Oni su pod ovim suncem svi isti i neka takvi ostanu zauvek.

Woo

Međunarodni turnir „Miodrag Šišić Šile“ 2018.